Branislav Uskokovic

Modularne forme od papira autora Richard Sweeney-a jako interesantnih oblika.

Pogledajte slike i procitajte tekst na linku:http://design.org/blog/modular-forms-paper-richard-sweeney

Dileme o kreativnosti: profitno ili neprofitno, tradicionalno ili savremeno...

petak, 10 septembar 2010 00:00 Academica

Savremeno iskustvo sugeriše veoma široku definiciju kreativnosti i kulturnog sektora koja obuhvata i podrazumeva građenje mostova između neprofitnih umetnosti i komercijalnih kreativnih industrija, “elitne” umetnosti i “umetnosti za mase”, zvaničnih institucija kulture, neformalnih kulturnih aktivnosti, istorije, baštine i svih drugih sektora i segmenata kulture. Specifične inicijative uspostavljaju mostove između dvaju ili više partnera. Šire planiranje kulturnog razvoja zajednice mora da objedini lidere svih tih sektora. Potencijali jedne zajednice moraju biti mapirani u svoj njihovoj širini, da bi se uočili čvorovi i katalizatori kulturne dinamike, sinergije i uticaja.

Brišu se granice između neprofitne i komercijalne kreativne industrije, što otvara i nove mogućnosti. Ohrabrene postojanom, dugoročnom javnom politikom i praksom, arhitektonske firme sada već rutinski uključuju umetnike u svoje dizajnerske timove. I u drugim uslužnim delatnostima kreativne industrije, u dizajnerskim studijima, filmskim kompanijama, reklamno-propagandnim (advertising) agencijama, umetnici različitih disciplina, glumci, muzičari, redovno učestvuju u kreativnom procesu, od razvoja proizvoda do marketinga. Nije slučajnost ni to da mnoge neprofitne umetničke organizacije kreiraju i izlažu predmete industrijskog dizajna ili se bave pozorišnom produkcijom, muzičkom industrijom i sl (primer je udruženje Exit koje je pokrenulo 2000. istoimeni sada već uspešni Festival u Novom Sadu; udruženje Beogradska kulturna mreža iz godine u godinu organizuje Belgrade Beer Festival, mogu se naći brojni primeri angažovanja neprofitnih organizacija za komercijalne kreativne projekte).

Mnogi kreativni profesionalci u svim oblastima kreativnih industrija žive, da tako kažemo, na obe strane granice između komercijalnog i neprofitnog sektora: svetski priznat inženjer za razvoj softvera istovremeno je i izvođač u savremenom plesnom teatru; vodeći kopirajter jedne reklamno-propagandne agencije je i dramaturg i glumac u jednom savremenom pozorištu; jedan od vodećih marketinških savetnika kompozitor je i izvođač nove muzike...

Imperativ kreativnosti stvorio je klimu u kojoj umetnike danas redovno pozivaju da učestvuju u timovima za planiranje društvenog razvoja i daleko izvan domena kulture: u privredi, urbanizmu, turizmu i drugim oblastima. Ovakvim brisanjem granica stvaraju se kvartovi i zone bogate kulturnim aktivnostima, zone u kojima rade brojne kreativne službe, umetnička studija, galerije, restorani, neprofitne organizacije sa svojim nekomercijalnim izložbenim i izvođačkim prostorima, i noćni klubovi. Uz podršku ili bez ikakve formalne podrške zajednice, u poslednjih dvadesetak godina formirano je nekoliko takvih zona koje nude bezbroj primera sinergičnih i simbiotičnih veza i odnosa koji doprinose živom, dinamičnom razvoju zajednice.

Kreativci ne priznaju granice. Oni traže višestruke mogućnosti, otvaraju nova vrata, nove segmente u spektru kreativnog sektora, grade nove puteve i vidove interakcije sa drugim kreativnim pojedincima u traganju za novim izrazima i zanimljivim iskustvima.

Istraživanja, iskustva i dijalozi sugerišu sledeće osnovne strategije kulturnog razvoja koje nudimo kao  podsticaj za razmišljanje pri skiciranju kreativne budućnosti zajednica. Ipak, još jednom naglašavamo da svaka zajednica mora kreirati sopstvenu strategiju prema svojim jedinstvenim odlikama i specifičnim okolnostima.

Otuda, ako ukratko možemo poslati poruku donosiocima odluka odnosno gradskim vlastima predlažemo im nešto što bismo po slobodi nazvali tri K model: Kreativna politika, Kreativno vođstvo, Kreativno planiranje. Zapravo, naglašavamo da se bez kreativnosti ne može. Ako želite da kreativno upravljate gradom i da podstaknete kreativnost kod javnih službenika, učinite svoj grad atraktivnim za život i investitore onda taj strateški plan vodite na duži period. Počnite i završite sa kulturom.

Lokalni kulturni lideri su se poslednje dve decenije postojano zalagali za to da umetnost i kultura budu uključeni u razvojne planove i ciljeve lokalnih zajednica. Globalni dokument Agenda 21 za kulturu (www.agenda21culture.net) preporučuje upravo takav pristup.  Kreativno razmišljanje o životu grada pruža mogućnost da se lideri uvere u korisnost razmatranja veza između kulture, privrednog razvoja i drugih inicijativa usmerenih ka izgradnji i unapređenju zajednica. To stvara šansu za uključenje novih lidera, naročito lidera vizionara, onih koji razmišljaju i mimo ustaljenih obrazaca, i mogućnost za kreiranje njihovog specifičnog udela i uticaja u razvoju zajednica. Uključenje umetnika i drugih kreativaca u proces građanskog odlučivanja o razvoju zajednica znači i: postavljanje kreativaca na vodeće pozicije u širokom spektru građanskih saveta i odbora i na upravljačka mesta, ne samo u programske savete, koji uglavnom i nemaju nikakve strateške kompetencije.

Neprofitni sektor poznaje praksu projektnog finansiranja, koja pokazuje vrlo dobre rezultate i otuda joj sve više prilazi i komercijalni sektor. Zašto to ne bi bila nova poželjna praksa i javnog sektora? Ovaj način poslovanja direktno podstiče razvoj fondova za projektno finansiranje kreativnog rada pojedinaca i neformalnih grupa i van domena klasičnih neprofitnih organizacija. Analogija za to je “open source” softver: kreativci žele da razvijaju nove strukture, novi identitet, kao i nove sadržaje. Lokalne samouprave mogu se opredeliti za osnivanje takvih fondova, štaviše razviti model za mešovite fondove nastale kroz javno-privatno partnerstvo. Razvoj fondova za podršku preduzetničkim aktivnostima umetnika, uključujući saradnju sa komercijalnim kreativnim preduzećima i “izvoznim” inicijativama u umetnosti i kulturi moraće postati tema i naših političkih agendi u skoroj budućnosti.

S druge strane, veoma je važno da se ne zanemari važnost baštine i interkulturni dijalog unutar zajednice, jer je pitanje identiteta i dijaloga različitosti od velike važnosti. Podrška projektima zasnovanim na raznovrsnim i jedinstvenim karakteristikama zajednice i promovisanje građanskih inicijativa, kao što su: umetničke “kolonije” i “radionice” u lokalnim zajednicama; projekti koji dokumentuju istoriju i kulturu zajednice, projekti koji čuvaju usmenu baštinu, vizuelne hronike i sl; izložbe i revije starih zanata, folklora, tradicionalne umetnosti lokalnih zajednica i etničkih manjina; produkcija i promocija lokalnih muzičkih ostvarenja i drugih umetničkih i kulturnih izraza, konačno projekti koji iniciraju i promovišu dijalog o umetnostima i građanskom društvu – sve je veoma značajno za razvoj kreativnog sektora u svim domenima, ne samo komercijalizacije, već jednako i razvoj publike. Aksiom je da je razvijena publika istovremeno i dobar potrošač roba i usluga na tržištu kreativnosti.

Aleksandar Đerić

Academica

tekst preuzet sa sajta: www.expeditio.org