Branislav Uskokovic

Drugi po redu Dani Orisa održaće se 18. marta 2011. godine u Domu sindikata u Beogradu.

Manifestacija koja svake godine dovodi u goste neke od najeminentnijih imena svetske arhitekture i urbanizma postaje neizostavno mesto za sve ljubitelje arhitekture. Teme predavanja najznačajnijih arhitekata današnjice biće najvažnija kretanja savremene arhitekture kao i prezentacija i afirmacija lokalne i regionalne savremene arhitekture.

Predavanja počinju u 14.00, a predavači će biti: Aaron Betsky (SAD), Sou Fujimoto (Japan), Ivan Kucina (Srbija), Willem Jan Neutelings (Holandija), Studio Up (Hrvatska).

Cena ulaznice iznosi 2.500 dinara dok studenti ulaz plaćaju 1.500 dinara.

Preuzeto sa sajta:

http://dia.rs

ArchiCad

www.graphisoft.com

Sajt proizvodjaca Archicad softvera.Mozete se informisati o novostima,postoji i forum gde mozete saznati za neke trikove i precice....

Arhitektura

www.arhitektura.rs

Sajt o arhitekturi i desavanjima na podrucju Srbije.Namenjen studentima i onima koji to nisu...

Pozadine za desktop

www.esnips.com/web/Pozadinezadesktop

Pozadinice meni interesantne....

Artlantis

www.artlantis.com/

Sajt proizvodjaca softwera za izradu 3D prezentacija...jako interesantna galerija radova

Skechup

http://sketchup.google.com/

Softver za modelovanje i render 3D objekata i slika...Vrlo koristan i prilicno jednostavan za koriscenje

Bravacasa

www.bravacasa.rs/

Casopis o uredjenju doma,arhitekturi,dizajnu....

Najavljena prošle godine 3D Vision Pro stereoskopska 3D rešenja za profesionalne korisnike (dizajnere, inženjere, digitalne umetnike, naučnike) su počela da se isporučuju preko partnera kompanije NVIDIA, kao što su PNY, Leadtek i Elsa. 3D Vision Pro je napravljena od četiri osnovne komponente, jedne ili više profesionalnih grafičkih kartica Quadro serije, aktivnih naočara koje rade na 120 Hz, RF komunikacionog hub-a koji koristi 2.4GHz konektivnost koji ima opseg udaljenosti do 30m, kao i softvera koji obezbeđuje da sve radi savršeno. Par stereoskopskih 3D naočara za 3D Vision Pro košta $349, dok RF hub košta $399.

Vise mozete pogledati na linku:

http://www.tcmagazine.com/tcm/news/hardware/34697/nvidia-partners-start-shipping-3d-vision-pro-gear?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+tcmagazine+%28Techconnect+Magazine%29&utm_content=Google+Reader

Tekst preuzet sa istoimenog sajta.

Bilo bi zaista teško zamisliti svet koji bi bio potpuno bez računara. Kako smart telefoni nastavljaju da dobijaju na popularnosti i pojedini korisnici počinju da ih koriste u obimu većem nego što koriste računare, ovakva mogćnost nije neizvodljiva.

Ostatak tekst amozete procitati na sledecem linku

http://www.pcworld.com/article/219389/will_the_smartphone_replace_the_pc.html?tk=rss_news

tekst preuzet sa istoimenog sajta

Dileme o kreativnosti: profitno ili neprofitno, tradicionalno ili savremeno...

petak, 10 septembar 2010 00:00 Academica

Savremeno iskustvo sugeriše veoma široku definiciju kreativnosti i kulturnog sektora koja obuhvata i podrazumeva građenje mostova između neprofitnih umetnosti i komercijalnih kreativnih industrija, “elitne” umetnosti i “umetnosti za mase”, zvaničnih institucija kulture, neformalnih kulturnih aktivnosti, istorije, baštine i svih drugih sektora i segmenata kulture. Specifične inicijative uspostavljaju mostove između dvaju ili više partnera. Šire planiranje kulturnog razvoja zajednice mora da objedini lidere svih tih sektora. Potencijali jedne zajednice moraju biti mapirani u svoj njihovoj širini, da bi se uočili čvorovi i katalizatori kulturne dinamike, sinergije i uticaja.

Brišu se granice između neprofitne i komercijalne kreativne industrije, što otvara i nove mogućnosti. Ohrabrene postojanom, dugoročnom javnom politikom i praksom, arhitektonske firme sada već rutinski uključuju umetnike u svoje dizajnerske timove. I u drugim uslužnim delatnostima kreativne industrije, u dizajnerskim studijima, filmskim kompanijama, reklamno-propagandnim (advertising) agencijama, umetnici različitih disciplina, glumci, muzičari, redovno učestvuju u kreativnom procesu, od razvoja proizvoda do marketinga. Nije slučajnost ni to da mnoge neprofitne umetničke organizacije kreiraju i izlažu predmete industrijskog dizajna ili se bave pozorišnom produkcijom, muzičkom industrijom i sl (primer je udruženje Exit koje je pokrenulo 2000. istoimeni sada već uspešni Festival u Novom Sadu; udruženje Beogradska kulturna mreža iz godine u godinu organizuje Belgrade Beer Festival, mogu se naći brojni primeri angažovanja neprofitnih organizacija za komercijalne kreativne projekte).

Mnogi kreativni profesionalci u svim oblastima kreativnih industrija žive, da tako kažemo, na obe strane granice između komercijalnog i neprofitnog sektora: svetski priznat inženjer za razvoj softvera istovremeno je i izvođač u savremenom plesnom teatru; vodeći kopirajter jedne reklamno-propagandne agencije je i dramaturg i glumac u jednom savremenom pozorištu; jedan od vodećih marketinških savetnika kompozitor je i izvođač nove muzike...

Imperativ kreativnosti stvorio je klimu u kojoj umetnike danas redovno pozivaju da učestvuju u timovima za planiranje društvenog razvoja i daleko izvan domena kulture: u privredi, urbanizmu, turizmu i drugim oblastima. Ovakvim brisanjem granica stvaraju se kvartovi i zone bogate kulturnim aktivnostima, zone u kojima rade brojne kreativne službe, umetnička studija, galerije, restorani, neprofitne organizacije sa svojim nekomercijalnim izložbenim i izvođačkim prostorima, i noćni klubovi. Uz podršku ili bez ikakve formalne podrške zajednice, u poslednjih dvadesetak godina formirano je nekoliko takvih zona koje nude bezbroj primera sinergičnih i simbiotičnih veza i odnosa koji doprinose živom, dinamičnom razvoju zajednice.

Kreativci ne priznaju granice. Oni traže višestruke mogućnosti, otvaraju nova vrata, nove segmente u spektru kreativnog sektora, grade nove puteve i vidove interakcije sa drugim kreativnim pojedincima u traganju za novim izrazima i zanimljivim iskustvima.

Istraživanja, iskustva i dijalozi sugerišu sledeće osnovne strategije kulturnog razvoja koje nudimo kao  podsticaj za razmišljanje pri skiciranju kreativne budućnosti zajednica. Ipak, još jednom naglašavamo da svaka zajednica mora kreirati sopstvenu strategiju prema svojim jedinstvenim odlikama i specifičnim okolnostima.

Otuda, ako ukratko možemo poslati poruku donosiocima odluka odnosno gradskim vlastima predlažemo im nešto što bismo po slobodi nazvali tri K model: Kreativna politika, Kreativno vođstvo, Kreativno planiranje. Zapravo, naglašavamo da se bez kreativnosti ne može. Ako želite da kreativno upravljate gradom i da podstaknete kreativnost kod javnih službenika, učinite svoj grad atraktivnim za život i investitore onda taj strateški plan vodite na duži period. Počnite i završite sa kulturom.

Lokalni kulturni lideri su se poslednje dve decenije postojano zalagali za to da umetnost i kultura budu uključeni u razvojne planove i ciljeve lokalnih zajednica. Globalni dokument Agenda 21 za kulturu (www.agenda21culture.net) preporučuje upravo takav pristup.  Kreativno razmišljanje o životu grada pruža mogućnost da se lideri uvere u korisnost razmatranja veza između kulture, privrednog razvoja i drugih inicijativa usmerenih ka izgradnji i unapređenju zajednica. To stvara šansu za uključenje novih lidera, naročito lidera vizionara, onih koji razmišljaju i mimo ustaljenih obrazaca, i mogućnost za kreiranje njihovog specifičnog udela i uticaja u razvoju zajednica. Uključenje umetnika i drugih kreativaca u proces građanskog odlučivanja o razvoju zajednica znači i: postavljanje kreativaca na vodeće pozicije u širokom spektru građanskih saveta i odbora i na upravljačka mesta, ne samo u programske savete, koji uglavnom i nemaju nikakve strateške kompetencije.

Neprofitni sektor poznaje praksu projektnog finansiranja, koja pokazuje vrlo dobre rezultate i otuda joj sve više prilazi i komercijalni sektor. Zašto to ne bi bila nova poželjna praksa i javnog sektora? Ovaj način poslovanja direktno podstiče razvoj fondova za projektno finansiranje kreativnog rada pojedinaca i neformalnih grupa i van domena klasičnih neprofitnih organizacija. Analogija za to je “open source” softver: kreativci žele da razvijaju nove strukture, novi identitet, kao i nove sadržaje. Lokalne samouprave mogu se opredeliti za osnivanje takvih fondova, štaviše razviti model za mešovite fondove nastale kroz javno-privatno partnerstvo. Razvoj fondova za podršku preduzetničkim aktivnostima umetnika, uključujući saradnju sa komercijalnim kreativnim preduzećima i “izvoznim” inicijativama u umetnosti i kulturi moraće postati tema i naših političkih agendi u skoroj budućnosti.

S druge strane, veoma je važno da se ne zanemari važnost baštine i interkulturni dijalog unutar zajednice, jer je pitanje identiteta i dijaloga različitosti od velike važnosti. Podrška projektima zasnovanim na raznovrsnim i jedinstvenim karakteristikama zajednice i promovisanje građanskih inicijativa, kao što su: umetničke “kolonije” i “radionice” u lokalnim zajednicama; projekti koji dokumentuju istoriju i kulturu zajednice, projekti koji čuvaju usmenu baštinu, vizuelne hronike i sl; izložbe i revije starih zanata, folklora, tradicionalne umetnosti lokalnih zajednica i etničkih manjina; produkcija i promocija lokalnih muzičkih ostvarenja i drugih umetničkih i kulturnih izraza, konačno projekti koji iniciraju i promovišu dijalog o umetnostima i građanskom društvu – sve je veoma značajno za razvoj kreativnog sektora u svim domenima, ne samo komercijalizacije, već jednako i razvoj publike. Aksiom je da je razvijena publika istovremeno i dobar potrošač roba i usluga na tržištu kreativnosti.

Aleksandar Đerić

Academica

tekst preuzet sa sajta: www.expeditio.org

Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje.

Na osnovu člana 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS” br. 47/03 i 34/06 ),

Ministar za infrastrukturu donosi

PRAVILNIK

O SADRŽINI I NAČINU IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

ZA OBJEKTE VISOKOGRADNJE

I. UVODNE ODREDBE

1. Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina i način izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata visokogradnje.

2. Pojam objekata visokogradnje

Član 2.

Objekti visokogradnje, u smislu ovog pravilnika jesu prizemni ili spratni objekti sa ili bez podzemnih etaža, kao što su: stambene i poslovne zgrade, objekti za javne namene (škole, obdaništa, bolnice, hoteli, pozorišta, bioskopi, garaže, izložbene i sportske dvorane i sl.), stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila, kao i drugi slični objekti ( u daljem tekstu: objekti visokogradnje).

3. Vrste tehničke dokumentacije

Član 3.

Tehnička dokumentacija za izgradnju i rekonstrukciju objekata visokogradnje izrađuje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat a u slučajevima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06 - u daljem tekstu: Zakon) i izvođački projekat i projekat izvedenog objekta.

Ako se pre početka građenja objekata visokogradnje izvode pripremni radovi, izrađuje se i projekat pripremnih radova.

4. Delovi tehničke dokumentacije

Član 4.

Tehnička dokumentacija za izgradnju objekata visokogradnje sastoji se od sledećih projekata:

1) arhitektonski projekat;

2) projekat konstrukcije;

3) projekat instalacija (električne, mašinske, gasne, vodovoda i kanalizacije).

Pored projekata iz stava 1. ovog člana, u zavisnosti od vrste, namene, karakteristika objekta i projektnog zadatka, tehnička dokumentacija sastoji se i od sledećih projekata:

1) projekat geodetskog obeležavanja objekta;

2) projekat parternog uređenja sa projektom saobraćajnica i sinhron planom;

3) projekat osmatranja;

4) projekat lifta i eskalatora;

5) elaborat, odnosno projekat zaštite od požara;

6) elaborat zaštite susednih objekata;

7) elaborat geomehaničkih istražnih radova;

prilog o bezbednosti i zdravlju na radu.

II. SADRŽINA I NAČIN IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

1. Sadržina tehničke dokumentacije

Član 5.

Tehnička dokumentacija sadrži:

1) opštu dokumentaciju;

2) projektni zadatak;

3) podloge za izradu tehničke dokumentacije;

4) tekstualnu dokumentaciju;

5) numeričku dokumentaciju;

6) grafičku dokumentaciju.

Tehnička dokumentacija, pored Zakonom propisane sadržine, zavisno od vrste, namene, karakteristika objekta i projektnog zadatka sadrži i prateće analize i studije.

Tehnička dokumentacija mora biti kompletirana po sadržaju u skladu sa ovim pravilnikom i zapečaćena jemstvenikom.

1.1. Opšta dokumentacija

Član 6.

Opšta dokumentacija sadrži:

1) naslovnu stranu sa nazivom i lokacijom objekta, nazivom projekta i datumom izrade, nazivom (ili imenom) i adresom investitora izgradnje objekta, nazivom i adresom preduzeća odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo tehničku dokumentaciju;

2) izvod iz odgovarajućeg registra, za preduzeće, odnosno drugo pravno lice ili radnju koje je izradilo tehničku dokumentaciju;

3) rešenja o određivanju glavnog odgovornog projektanta za ceo projekat i odgovornih projektanata pojedinih delova projekata zavedena u delovodniku preduzeća odnosno drugog pravnog lica;

4) kopija licence odgovornog projektanta;

5) izvod iz urbanističkog plana, odnosno akt o urbanističkim uslovima;

6) ostali potrebni uslovi navedeni u izvodu iz urbanističkog plana, odnosno akta o urbanističkim uslovima (konzervatorski uslovi, uslovi zaštite životne sredine, protivpožarni, sanitarni, i drugi uslovi);

7) potpisane i overene izjave odgovornih projektanata o međusobnoj usaglašenosti svih delova projekta.

1. 2. Projektni zadatak

Član 7.

Projektni zadatak, kao polazna osnova za izradu projekta, sadrži:

1) ciljeve i svrhu izrade projekta;

2) podatke o uslovima iz odgovarajuće prostorno-planske i urbanističke dokumentacije;

3) opšti podaci o objektu (lokacija, namena, arhitektonsko oblikovanje, dimenzije, spratnost, kapacitet, zahtevani materijali i način obrade, etapnost gradnje, veze sa okruženjem, i dr.);

4) podatke o tehničkim podlogama za projektovanje (istraživački radovi, i dr.);

5) podatke o zahtevanom nivou instalacija i opreme;

6) podatke o tehnološkim procesima, štetnostima i opasnostima koji potiču od tih procesa;

7) specifične zahteve (unutrašnje i spoljašnje uređenje, termička zaštita, zaštita od buke);

rok za izradu projekta;

9) potpis, i overa investitora.

1. 3. Podloge i elaborati za izradu tehničke dokumentacije

Član 8.

Tehnička dokumentacija sadrži potrebne geodetske i seizmološke podloge, geotehničke elaborate kao i ostale podloge odnosno elaborate zavisno od vrste objekta i projekta (hidrološke, hidrometereološke i dr.).

Član 9.

Geodetske podloge čine ažurni katastarsko-topografski plan lokacije i katastar vodova, instalacija i podzemnih objekata, overene od organa nadležnog za geodetske poslove.

Član 10.

Geotehničke elaborate čine inženjersko-geološka, hidrogeološka, inženjersko-seizmološka, geofizička dokumentacija, koja se izrađuje na osnovu odgovarajućih istraživanja i merenja, zavisno od nivoa tehničke dokumentacije i stepena istraženosti terena, a u svemu prema tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata.

Član 11.

Seizmološke podloge čine podloge potrebne za proračun i analizu uticaja seizmičkih sila na objekte visokogradnje, u svemu prema tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima.

1. 4. Tekstualna dokumentacija

Član 12.

Tekstualnu dokumentaciju čine tehnički opis i tehnički uslovi za projektovanje i izvođenje, potpisani i overeni od strane odgovornog projektanta.

1. 5. Numerička dokumentacija

Član 13.

Numerička dokumentacija sadrži odgovarajuće proračune u zavisnosti od vrste projekta, specifikaciju materijala, predmer i predračun potpisan i overen od strane odgovornog projektanta.

1.6. Grafička dokumentacija

Član 14.

Grafička dokumentacija sadrži odgovarajuće grafičke priloge (situacioni plan, osnove, karakteristične preseke i izglede i dr.) u zavisnosti od vrste projekta.

Svi grafički prilozi moraju biti potpisani i overeni od strane odgovornog projektanta, sa naslovima crteža, datumom izrade, brojevima lista i razmerom.

1.7. Prateći elaborati i studije

Član 15.

Elaborati, prilozi i studije sadrže tekstualne, numeričke i grafičke priloge u zavisnosti od vrste objekta.

Elaborati, prilozi i studije moraju biti potpisani i overeni od strane odgovornog lica.

2. Idejni projekat

Član 16.

Idejnim projektom se definišu položaj i kapacitet objekta na utvrđenoj lokaciji, funkcionalnost sa stanovišta tehnoloških i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor konstrukcijske koncepcije objekta i statička i dinamička provera glavnih elemenata konstrukcije, izbor građevinskih materijala, instalacija i mogućnost smeštaja opreme, obezbeđenje nesmetanog kretanja lica sa posebnim potrebama u prostoru, mere za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, da nije pogoršana upotrebljivost susednih objekata, mere zaštite od požara u vidu koncepcije zaštite od požara, procenjena vrednost objekta, organizacioni elementi izgradnje, održavanja i dr.

2.1. Idejni arhitektonski projekat

Član 17.

Idejnim arhitektonskim projektom usklađenim sa planskom, odnosno urbanističkom dokumentacijom, određuje se namena, položaj, prostorno oblikovanje, izgled, izbor materijala, kapacitet i funkcionalnost objekta.

Podloge za izradu idejnog arhitektonskog projekta su geodetske podloge.

Tekstualna dokumentacija sadrži tehnički opis, obračun bruto i neto površina objekta po etažama, ukupna bruto i neto površina podzemnih i nadzemnih etaža usklađena sa zadatim urbanističkim parametrima: indeksom izgrađenosti i indeksom zauzetosti.

Numerička dokumentacija sadrži procenjenu vrednost projektovanih radova.

Grafička dokumentacija sadrži:

1) situacioni plan u odgovarajućoj razmeri, sa položajem parcele u odnosu na susedne parcele, sa prikazom postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama i ucrtanim regulacionim i građevinskim linijama sa označenim pristupom parcele do javne površine;

2) osnovu temelja, osnovu tipske i svih atipičnih etaža i osnovu krova u razmeri 1:100 ili 1:200;

3) karakteristične podužne i poprečne preseke objekta u razmeri 1:100 ili 1:200;

4) potrebne izglede objekta, detalje i sl.

2.2. Idejni projekat konstrukcije

Član 18.

Idejni projekat konstrukcije izrađuje se za potrebe utvrđivanja koncepcije konstrukcije objekta.

Podloge za izradu idejnog projekta konstrukcije su elementi idejnog arhitektonskog projekta, geotehničke i seizmološke podloge.

Tekstualna dokumentacija sadrži tehnički opis (opšte podatke o konstrukciji objekta, uslovima fundiranja, klimatskoj zoni i zoni seizmičnosti, opis i izbor konstruktivnog, statičkog sistema, izbor materijala za noseću konstrukciju i dr.).

Numerička dokumentacija sadrži:

1) opšti proračun koncepcijskog rešenja konstrukcije, proračun glavnih nosećih elemenata konstrukcije sa dimenzionisanjem, način fundiranja sa odgovarajućim proračunom i dimenzionisanjem);

2) procenjenu vrednost projektovanih radova.

Grafička dokumentacija sadrži dispozicione crteže sa oznakama pozicija glavnih konstruktivnih elemenata konstrukcije uključujući i fundamente.

2.3. Idejni projekat električnih instalacija

Član 19.

Idejni projekat elektroenergetskih instalacija i telekomunikacionih sistema, izrađuje se za potrebe utvrđivanja koncepcije ovih instalacija, energetskih potreba i načina povezivanja sa postojećom mrežom infrastrukture.

Podloge za izradu idejnog projekta električnih instalacija su elementi iz idejnog arhitektonskog projekta;

Tekstualna dokumentacija sadrži tehnički izveštaj sa opisom projektovanih instalacija i obrazloženjem usvojenih rešenja.

Numerička dokumentacija sadrži:

1) proračun jednovremeno-maksimalnih elektro opterećenja objekta, određivanje dimenzija napojnih vodova, proračun osvetljenja, određivanje zone zaštite od udara groma, i dr.;

2) procenjenu vrednost projektovanih elektroinstalaterskih radova.

Grafička dokumentacija sadrži blok šemu glavnog energetskog napajanja i razvoda električne energije, blok šemu telekomunikacionih instalacija, dispoziciju i raspored opreme, i dr.

2.4. Idejni projekat instalacija grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija

Član 20.

Idejni projekat instalacija grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija izrađuje se radi utvrđivanja koncepcije ovih instalacija, energetskih potreba i načina povezivanja sa postojećom mrežom infrastrukture.

Podloge za izradu idejnog projekta ovih instalacija su elementi iz idejnog arhitektonskog projekta.

Tekstualna dokumentacija sadrži tehnički opis projektovanih mašinskih instalacija sa obrazloženjem usvojenih rešenja, analizu i definisanje ukupnog konzuma.

Numerička dokumentacija sadrži:

1) približne termičke, hidrauličke i druge proračune obzirom na vrstu mašinskih instalacija i u cilju sagledavanja energetskih potreba objekta, i dr.;

2) procenjenu vrednost projektovanih radova.

Grafička dokumentacija sadrži:

1) situaciju sa ucrtanim priključkom na primarnu spoljnu mrežu;

2) osnove sa dispozicijom opreme i glavnih trasa instalacije;

3) šeme povezivanja predložene opreme, i dr.

2.5. Idejni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije

Član 21.

Idejni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije izrađuje se radi utvrđivanja koncepcije ovih instalacija, potreba i načina povezivanja sa postojećom mrežom infrastrukture.

Podloge za izradu idejnog projekta ovih instalacija su elementi iz iejog arhitektonskog projekta.

Tekstualna dokumentacija sadrži tehnički opis instalacija vodovoda i kanalizacije sa obrazloženjem usvojenih rešenja, podatke o spoljašnjim instalacijama vodovoda i kanalizacije, opis terena, primenjene materijale.

Numerička dokumentacija sadrži:

1) približne hidrauličke i druge proračune obzirom na vrstu instalacija vodovoda i kanalizacije, procenu potrošnje, i dr.;

2) procenjenu vrednost projektovanih radova.

Grafička dokumentacija sadrži:

1) šemu razvoda sa mestima vertikala i mrežu spoljašnjeg razvoda, i dr.;

2) raspored sanitarne opreme.

2.6. Idejni projekat lifta i eskalatora

Član 22.

Tekstualna dokumentacija sadrži tehnički opis (tehnički podaci o postrojenju, opis elemenata građevinskog, mašinskog i elektro dela postrojenja).

Numerička dokumentacija sadrži:

1) proračun mašinskog dela, polazne podatke, proračun voznih kapaciteta, snage pogona i sigurnosnih puteva;

2) okvirni predračun liftovskog postrojenja sa isporukom i ugradnjom.

Grafička dokumentacija sadrži crteže mašinskog dela (situacija objekta, dispozicija voznog okna i mašinske prostorije u objektu sa ucrtanim kabinama i sistemom vešanja, osnove i preseci).

3. Posebne vrste idejnih projekata

Član 23.

Idejni projekat za izgradnju, odnosno rekonstrukciju i dogradnju stambenih i pomoćnih objekata porodičnog domaćinstva čija ukupna bruto površina (sa rekonstrukcijom i dogradnjom) ne prelazi 400 m2, sadrži:

1) projektni zadatak;

2) tehnički opis radova;

3) predmer i predračun radova;

4) situacioni plan u odgovarajućoj razmeri, sa položajem parcele u odnosu

na susedne parcele, sa prikazom postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama i ucrtanim regulacionim i građevinskim linijama sa označenim pristupom parcele do javne površine;

5) osnovu temelja, osnovu tipske i svih atipičnih etaža i osnovu krova u razmeri 1:100 ili 1:200;

6) karakteristične podužne i poprečne preseke objekta u razmeri 1:100 ili

1:200;

7) potrebne izglede objekta, detalje i sl.;

dokaz konstruktivne nosivosti i stabilnosti objekta;

9) blok šema instalacija sa proračunatim kapacitetima i ucrtanim mestima priključaka na javnu infrastrukturu.

Član 24.

Idejni projekat za izgradnju objekata visokogradnje do 3000 m2 bruto površine, sadrži podatake iz čl. 17. ovog pravilnika.

Sadržina idejnog projekta iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na idejni projekat za izgradnju objekata iz člana 23. ovog pravilnika.

4. Projekat pripremnih radova

Član 25.

Projekat pripremnih radova izrađuje se ako je pre početka građenja objekta potrebno izvesti pripremne radove i to:

1) saniranje terena i obezbeđivanje susednih objekata, postavljanje instalacija potrebnih za izvođenje radova, ograđivanje gradilišta;

2) postavljanje instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova;

3) izgradnja privremenih saobraćajnica u okviru građevinske parcele za dopremu materijala i opreme kao i prostora za smeštaj radnika, građevinskog materijala i opreme;

4) organizacija gradilišta, objekti za smeštaj ljudi;

5) montaža opreme za unutrašnji horizontalni i vertikalni transport na gradilištu (kranovi, transportne trake i sl.).

Član 26.

Projekat iz člana 25. ovog pravilnika sadrži tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju.

Tekstualna dokumentacija sadrži:

1) tehnički izveštaj sa opisom potrebnih pripremnih radova, opisom metode sanacije terena, opisom obezbeđenja susednih objekata, opisom priključka na infrastrukturne objekte, specifikacijom odabrane opreme za unutrašnji transport, organizaciju gradilišta, pristupni pitevi,ograde i dr.;

2) eventualnu tipsku dokumentaciju za kran, transportne trake;

3) tehničke uslove za izvođenje pripremnih radova, primenjene propise standarda;

4) prilog predviđenih mera zaštite na radu.

Numerička dokumentacija sadrži:

1) proračun instalisane i jednovremene električne snage, proračune priključka na vodovodnu mrežu;

2) proračun efikasnosti zaštitnog uzemljivača;

3) specifikacije materijala i opreme i okvirni predračun.

Grafička dokumentacija sadrži:

1) situacioni plan u razmeri 1:200 sa ucrtanim glavnim objektom, organizacijom gradilišta (zgrade, prisutni putevi i saobraćajnice, pomoćni objekti, platoom za smeštaj materijala i opreme, kranske staze);

2) situacioni plan u razmeri 1:500 sa ucrtanim priključnim vodovima na infrastrukturum gradilišnim razvodom električne energije, telefonske instalacije, vodovoda i kanalizacije;

3) eventualni tipski projekat za gradilišnu trafostanicu i kran.

5. Glavni projekat

Član 27.

Glavnim projektom, u skladu sa Zakonom, utvrđuju se građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta

Glavni projekat se sastoji od glavnog arhitektonskog projekta, glavnog projekta konstrukcije, glavnog projekta električnih instalacija, glavnog projekta mašinskih instalacija ( grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), glavnog projekta instalacija vodovoda i kanalizacije, glavnog projekta zaštite od požara i glavnog projekta lifta i eskalatora.

5.1. Glavni arhitektonski projekat

Član 28.

Podloga za izradu glavnog arhitektonskog projekta je idejni arhitektonski projekat.

Tekstualna dokumentacija glavnog arhitektonskog projekta sadrži tehnički izveštaj ( podaci o tehničkim karakteristikama, vrsti i nameni objekta, opis lokacije objekta sa rekapitulacijom bruto i neto površina objekta po etažama, ukupna bruto i neto površina podzemnih i nadzemnih etaža usklađena sa zadatim urbanističkim parametrima: indeksom izgrađenosti i indeksom zauzetosti; opis usvojenog funkcionalnog rešenja, opis svih građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, osnovne podatke o konstrukciji objekta, izbor materijala, završnu obradu unutrašnjih prostora i fasade, zaštitu objekta od vode i vlage, toplotnu i zvučnu zaštitu, (dimnjaci i ventilacije, stolarija, bravarija, zaštita od provala i nepoželjnih pogleda, oprema i dr.).

Numerička dokumentacija glavnog arhitektonskog projekta sadrži:

1) predmer i predračun svih građevinskih i građevinsko-zanatskih radova;

2) šeme stolarije i bravarije i specifikaciju opreme koja nije obuhvaćena drugim projektima;

3) proračun iz oblasti građevinske fizike (proračun termičke i zvučne zaštite).

Grafička dokumentacija glavnog arhitektonskog projekta sadrži:

1) situacioni plan u razmeri 1:200, sa prikazom položaja parcele prema stranama sveta, položaj javnih saobraćajnih površina, prikaz postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama. ucrtanim regulacionim i građevinskim linijama);

2) sinhron plan-priključci vodova instalacija;

3) prikaz uređenja slobodnih prostora;

4) osnovu temelja, osnove svih etaža, sa podacima o nameni prostorija i potrebnim dimenzijama i osnovu krova sa naznačenim nagibima krovnih ravni. Crteži su u razmeri 1:50 ili 1:100, sa prikazom površina u skladu sa važećim standardima (sa visinskim kotama, kotama podzemnih voda, naznačenim presecima, detaljima, ucrtanim regulacionim i građevinskim linijama, tabelama bruto i neto površina, legendama materijala, kao i oznakama građevinskih elemenata određeni proračunima u građevinskoj fizici i dr.);

5) karakteristične podužne i poprečne preseke kroz objekat u razmeri 1:50 ili 1:100; (označiti preseke, dati relativne i apsolutne kote postojećeg i novoprojektovanog terena, nivoa podzemne vode, slojeve terena kao i oznake sa opisima pozicija, elemenata, legende materijala, naznačiti karakteristične detalje, ucrtati regulacionu i građevinsku liniju i dr.);

6) potrebni izgledi objekta u razmeri 1:50 ili 1:100 sa naznačenom materijalizavijom građevinskih elemenata;

7) arhitektonske detalje svih bitnih pozicija.

5.2. Glavni projekat konstrukcije

Član 29.

Podloge za izradu glavnog projekta konstrukcije su elementi glavnog arhitektonskog projekta, geotehničke i seizmološke podloge i geomehanički elaborat.

Tekstualna dokumentacija glavnog projekta konstrukcije sadrži:

1) tehnički izveštaj sadrži opšte podatke o konstrukciji objekta, podaci o lokaciji, uslovima fundiranja, poboljšljnje karakteristika tla, zamena materijala, izrada dijafragmi, šipova, zaštita temeljne jame, podaci o klimatskoj zoni i zoni seizmičnosti, opis i izbor konstruktivnog i statičkog sistema, izbor materijala za noseću konstrukciju);

2) tehničke uslove za projektovanje i izvođenje ( pregled tehničkih propisa i standarda prema kojima je objekat projektovan i prema kojima će se izvesti radovi, detaljan opis izvođenja pojedinih elemenata i radova, uslove kvaliteta za primenjeni materijal i način rada, metodologiju i obim kontrole, detaljan opis tehnološkog procesa izgradnje, zaštitu elemenata konstrukcije i dr.).

Numerička dokumentacija glavnog projekta konstrukcije sadrži:

1) proračun konstrukcije (proračun za sve noseće i konstruktivne elemente konstrukcije objekta kojim se proveravaju nosivost, stabilnost, proračun predviđenih sleganja prema geomehaničkom elaboratu i deformacije). Proračun konstrukcije sadrži šemu proračunskog modela sa precizno definisanim pozicijama i graničnim uslovima, šemu opterećenja, proračun statičkih i dinamičkih uticaja, dimenzionisanje, dokaz stabilnosti, proračun deformacija i veza, a u svemu prema tehničkim normativima;

2) specifikaciju materijala (armature, čelika i dr.).

Grafička dokumentacija glavnog projekta konstrukcije sadrži:

1) dispozicione crteže sa oznakama svih konstruktivnih elemenata konstrukcije i fundamenata koji sadrže potrebne osnove, preseke i izglede sa unetim oznakama pozicija iz statičkog proračuna;

2) crteže planove oplate betonske konstrukcije, planove armature i potrebne detalje armiranja;

3) crteže konstruktivnog rešenja čelične konstrukcije i potrebne konstruktivne detalje;

4) planove i dispozicije kablova za prethodno naprezanje.

5.3. Glavni projekat električnih instalacija

Član 30.

Podloge za izradu glavnog projekta električnih instalacija su elementi glavnog arhitektonskog projekta, idejni projekat električnih instalacija, tehničkim uslovi za priključak na infrastrukturu izdati od strane ovlašćene organizacije.

Tekstualna dokumentacija glavnog projekta električnih instalacija

sadrži tehnički izveštaj ( opis projektovanih instalacija i postrojenja elektroenergetskih instalacija, instalacija gromobrana i uzemljenja, signalnih i telekomunikacionih sistema, sa tehničkim obrazloženjem usvojenih rešenja, materijala i opreme, tehničke uslove za izvođenje, primenjene propise, standarde i dr.).

Numerička dokumentacija glavnog projekta električnih instalacija sadrži:

1) proračun instalisane i jednovremene snage, proračun 10KV i 1KV vodova, eventualni proračun transformatorske stanice, proračun spoljneg i unutrašnjeg osvetljenja, instalacija termičkih potrošača i elektromotornog pogona, proračun efikasnosti zaštitnog uzemljenja i gromobranske zaštite, proračun instalacija signalnih i telekomunikacionih sistema, i dr.;

2) predmer i predračun opreme materijala i radova.

Grafička dokumentacija glavnog projekta električnih instalacija sadrži:

1) situacioni plan u razmeri 1:500 sa ucrtanim priključnim vodovima na infrastrukturu;

2) blok šeme glavnog razvoda unutrašnjih elektroenergetskih, signalnih i telekomunikacionih instalacija;

3) crteže glavnog razvoda po etažama;

4) crteže unutrašnjih instalacija osvetljenja, instalacija termičkih potrošača, elektromoornog pogona, instalacija signalnih i telekomunikacionih sistema;

5) crteže uzemljenja i gromobranske zaštite prikazane na svim fasadama i osnovi krova;

6) jednopolne šeme i šeme delovanja svih razvodnih ormana;

7) crteže eventualne trafo stanice i spoljnog osvetljenja.

5.4. Glavni projekat mašinskih instalacija ( grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija)

Član 31.

Podloge za izradu glavnog projekta grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija su elementi glavnog arhitektonskog projekta, idejni projekat instalacija, tehnički uslovi za priključak na infrastrukturu izdati od strane ovlašćene organizacije.

Tekstualna dokumentacija glavnog projekta mašinskih instalacija sadrži:

1) tehničke i druge podatke za priključak na infrastrukturu izdate od strane ovlašćene organizacije, pregled tehničkih propisa i standarda prema kojima je objekat projektovan i prema kojima će se izvesti radovi, detaljan opis izvođenja pojedinih elemenata i radova, uslovi kvaliteta za primenjeni materijal i način rada, metodologiju ispitivanja i obim kontrole;

2)tehnički izveštaj sadrži analizu i definisanje ukupnog konzuma, opis projektovane opreme i instalacija sa obrazloženjem usvojenih rešenja;

Numerička dokumentacija glavnog projekta mašinskih instalacija sadrži:

1) detaljne proračune, dimenzionisanje i izbor opreme;

2) predmer i predračun radova;

Grafička dokumentacija glavnog projekta mašinskih instalacija sadrži:

1) situaciju objekta sa definisanim priključcima;

2) dispozicione crteže opreme i instalacije;

3) potrebne osnove, preseke, aksonometrijske šeme, detalje i dr.

5.5. Glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije

Član 32.

Podloge za izradu glavnog projekta instalacija vodovoda i kanalizacije su su elementi glavnog arhitektonskog projekta, idejni projekat vodovoda i kanalizacije, tehnički uslovi za priključak na infrastrukturu izdate od strane ovlašćene organizacije.

Tekstualna dokumentacija glavnog projekta instalacija vodovoda i kanalizacije sadrži:

1) tehničke i druge podatke za priključak na infrastrukturu izdate od strane ovlašćene organizacije odnosno ovlašćenog preduzeća;

2) tehnički izveštaj (opis projektovanih hidrotehničkih instalacija sa obrazloženjem usvojenih rešenja, način rada instalacija, podatke o spoljašnjim instalacijama vodovoda i kanalizacije, primenjene tehničke propise i standarde, opis terena, primenjene materijale).

Numerička dokumentacija glavnog projekta instalacija vodovoda i kanalizacije sadrži:

1) proračun (sadrži detaljne hidrauličke i druge proračune obzirom na vrstu hidrotehničkih instalacija, obim potrošnje, i dr.);

2) predmer i predračun.

Grafička dokumentacija glavnog projekta instalacija vodovoda i kanalizacije sadrži:

1) situaciju (razmera ne manja od 1:500) sa položajem komunalne vodovodne i kanalizacione mreže sa prečnikom, raspoloživim pritiskom, mestima uličnih revizionih okana i prečnikom i padom kanala i odgovarajuće priključke;

2) šemu razvoda sa mestima vertikala i razvodnom mrežom do sanitarnih uređaja, prečnicima, padovima, i dr;

3) crteže osnova objekta (razmera 1:100 ili 1:50) zaključno sa osnovom krova;

4) preseke kanalizacija, podužne profile donjeg razvoda kanalizacione mreže i izometrijsku šemu vodovodne mreže;

5) detalje u razmeri 1:10 ili 1:20.

5.6. Glavni projekat zaštite od požara

Član 33.

Glavni projekat zaštite od požara izrađuje se za objekte javne namene (bioskopi, škole, hoteli, stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila, sportske hale, galerije, muzeje i sl.) kao i za stambene i stambeno-poslovne objekte čija je visina veća od 22m, objekte blokovskog tipa, proizvodne i skladišne objekte i elektroenergetska postrojenja nazivnog napona 110 kV i više.

Tekstualna dokumentacija glavnog projekta zaštite od požara sadrži tehnički izveštaj (podaci o lokaciji objekta, klasifikaciji objekta u pogledu zaštite od požara, podelu objekata na požarne sektore, definisanje evakuacionih puteva, izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne prema požaru, izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti prema požaru, procenu opasnosti od požara koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje se u njima koriste ili uskladištavaju, opis instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara, detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova kao i opis stabilnih i mobilnih instalacija i uređaja za gašenje požara, evakuacione puteve za spasavanje lica i imovine, izbor mobilne opreme za gašenje požara i dr.).

Numerička dokumentacija glavnog projekta zaštite od požara sadrži:

1) proračune požarnog opterećenja požarnih sektora u objektu, određivanje zona opasnosti od eksplozivnih smeša gasova, proračune instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara, hidrauličke i druge proračune stabilnih instalacija za gašenje požara, proračune količina sredstava za gašenje požara, proračune kapaciteta evakuacionih puteva u objektu i dr.;

2) predmer i predračun.

Grafička dokumentacija glavnog projekta zaštite od požara sadrži:

1) situacioni plan sa ucrtanim susednim objektima i saobraćajnicama i pristupnim putevima;

2) osnove svih nivoa i krova sa ucrtanim požarnim sektorima;

3) karakteristične podužne i poprečne preseke sa ucrtanim požarnim sektorima;

4) dispoziciju procesne tehnološke opreme i opreme koja pripada instalacijama za automatsko otkrivanje i dojavu požara i stabilnim instalacijama za gašenje požara;

5) definitivne šeme razvoda eletričnih i mašinskih instalacija koje pripadaju sistemima za otkrivanje i dojavu požara, detekciju eksplozivnih gasova i sisteme za automatsko gašenje požara.

5.7. Glavni projekat lifta i eskalatora

Član 34.

Podloge za izradu glavnog projekta lifta i eskalatora su elementi glavnog arhitektonskog projekta i idejni projekat lifta i eskalatora.

Tekstualna dokumentacija glavnog projekta lifta i eskalatora sadrži:

1) tehnički izveštaj (tehnički podaci - karakteristike, tehnički opis važnijih elemenata građevinskog, mašinskog i elektro dela postrojenja, a posebno sigurnosnih uređaja, instalacija i mera, opis elektro napajanja, opis rada i upravljanja postojenjem, opis posebnih postupaka sa liftom, popis primenjenih propisa i standarda);

2) tehničke uslove za izvođenje i montažu (sadrži opšte uslove – obaveze investitora ili naručioca i mere i zahteve pri izvođenju i montaži postrojenja).

Numerička dokumentacija glavnog projekta lifta i eskalatora sadrži:

1) proračun mašinskog dela (sadrži polazne podatke, proračun voznih kapaciteta i sange pogona, statičke proračune sila u nosećim užadima, specifični pritisak u žljebu užljenjače i pogonske sposobnosti, opterećenja na vođicama, opterećenja na zidu i podnim pločama jame voznog okna i eventulano mašinske prostorije za električne liftove, proračune pritisaka i opterećenja u hidrauličnoj instalaciji za hidraulične liftove, proračun ventilacija voznog okna kod liftova, proračune vučnih sila lanca i sila na osloncima kod eskalatora, proračun sigurnosnih puteva.);

2) proračuni elektro dela (sadrži polazne podatke, proračune pada napona, struje kratkog spoja, zaštite od indirektnog dodira i kapaciteta Aku baterije);

3) specifikacija opreme, materijala i radova sa predračunom.

Grafička dokumentacija glavnog projekta lifta i eskalatora sadrži:

1) crteže mašinskog dela (situacija objekta, dispozicija voznog okna lifta odnosno eskalatora u objektu, dispozicija liftovskog postrojenja u voznom oknu, odnosno eskalatora na lokaciji ugradnje, sa karakterističnim osnovama, presecima i detaljima, kao i tablicama sa kakteristikama lifta) sa napomenama za izvođenje i montžu;

2) crteže elektro dela (elektro šeme napajanja, upravljanja i sigurnosnih i signalnih kola).

6. Posebna vrsta glavnog projekta

Član 35.

Glavni projekat za izgradnju objekata visokogradnje do 400 m2 bruto površine sadrži podatke iz člana 23. ovog pravilnika.

III. ZAVRŠNA ODREDBA

Član 36.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 110-00-00047/2007-01

U Beogradu, 24. januara 2008. godine

MINISTAR

Velimir Ilić, c.p.

tekst preuzet sa sajta :www.yu-build.rs

Z A K O N

O SOCIJALNOM STANOVANJU

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za održivi razvoj socijalnog stanovanja i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava za razvoj socijalnog stanovanja, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje.

Član 2.

Socijalno stanovanje u smislu ovog zakona jeste stanovanje odgovarajućeg standarda koje se obezbeđuje uz podršku države, u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja i programima za realizaciju strategije, domaćinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.

Član 3.

Radi obezbeđivanja uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja u Republici Srbiji, a u cilju realizacije utvrđene nacionalne stambene politike, kojom se određuju i mere za njeno sprovođenje, donosi se Nacionalna strategija socijalnog stanovanja (u daljem tekstu: Strategija) i Akcioni plan za njeno sprovođenje (u daljem tekstu: Akcioni plan).

Član 4.

Opština, grad i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), radi obezbeđivanja uslova za razvoj socijalnog stanovanja:

1) donosi lokalnu stambenu strategiju u skladu sa Nacionalnom strategijom socijalnog stanovanja;

2) donosi, u skladu sa lokalnom stambenom strategijom i Nacionalnom strategijom socijalnog stanovanja, programe socijalnog stanovanja;

3) planira budžetska sredstva za sprovođenje lokalne stambene strategije;

4) obezbeđuje razvoj socijalnog stanovanja putem odgovarajuće zemljišne politike i planiranja i uređenja prostora;

5) vodi registar stanova;

6) osniva samostalno ili zajedno sa drugim zainteresovanim jedinicama lokalne samouprave neprofitnu stambenu organizaciju (stambenu agenciju) radi sprovođenja lokalne stambene strategije, realizacije programa socijalnog stanovanja i upravljanja stanovima za socijalno stanovanje datim pod zakup, kao i radi obavljanja drugih aktivnosti od javnog interesa u oblasti stanovanja.

Član 5.

Strategija i Akcioni plan donose se za teritoriju Republike Srbije.

Strategijom se određuju dugoročni i srednjoročni ciljevi razvoja socijalnog stanovanja, u skladu sa regionalnim, ukupnim ekonomskim i socijalnim razvojem, izvori i način obezbeđivanja sredstava za realizaciju Strategije, razvoj socijalnog stanovanja i drugi elementi od značaja za socijalno stanovanje.

Strategiju i Akcioni plan donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove. Strategija se donosi za period od najmanje 10 godina, a Akcioni plan za period od najmanje pet godina.

Akcionim planom se operativno razrađuju ciljevi, mere i aktivnosti definisane u Strategiji.

Rok za donošenje Strategije je šest meseci (180 dana) od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Strategija i Akcioni plan se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 6.

Radi realizacije Strategije i Akcionog plana donose se programi socijalnog stanovanja.

Programe iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove.

Član 7.

Programima iz člana 6. stav 1. ovog zakona utvrđuju se naročito:

1) prioriteti u pogledu projekta, ciljnih grupa i obima sredstava;

2) kriterijumi pod kojima se sredstva utvrđena programom mogu koristiti;

3) uslovi odobravanja i vraćanja sredstava.

Član 8.

Sredstva za socijalno stanovanje obezbeđuju se iz:

1) budžeta Republike Srbije;

2) donacija;

3) domaćih i inostranih kredita;

4) sredstava od otplate kredita odobrenih u skladu sa ovim zakonom;

5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Član 9.

Sredstva iz člana 8. ovog zakona koriste se za:

1) odobravanje dugoročnih kredita neprofitnim stambenim organizacijama radi obezbeđivanja stanova za socijalno stanovanje;

2) odobravanje dugoročnih kredita fizičkim i pravnim licima za obezbeđivanje stanova za socijalno stanovanje;

3) podsticanje dugoročne stambene štednje;

4) podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje u vlasništvu ili u zakup;

5) podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje osoba sa invaliditetom, kao i ličnih i porodičnih vojnih invalida i civilnih invalida rata;

6) podsticanje partnerstva javnog i privatnog sektora u oblasti socijalnog stanovanja;

7) podsticanje različitih vidova izgradnje za stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom;

druge namene u skladu sa ovim zakonom i programom.

Vlada bliže propisuje merila i kriterijume za korišćenje sredstava za namene iz stava 1. ovog člana, na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove.

Član 10.

Pravo na rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom imaju lica koja su bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.

Osnovna merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 1. ovog člana su:

1) stambeni status,

2) visina primanja,

3) zdravstveno stanje,

4) invalidnost,

5) broj članova domaćinstva,

6) imovinsko stanje.

U određivanju reda prvenstva po osnovnim merilima prednost će imati lica koja pripadaju ranjivim društvenim grupama: mladi, deca bez roditeljskog staranja, samohrani roditelji, porodice sa više dece, samačka domaćinstva, lica preko 65 godina starosti, osobe sa invaliditetom, lični vojni invalidi, porodični vojni invalidi, civilni invalidi rata, izbeglice i interno raseljena lica, Romi i pripadnici drugih socijalno ranjivih grupa.

Vlada u okviru svakog posebnog programa socijalnog stanovanja bliže propisuje uslove i merila iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Jedinica lokalne samouprave u okviru svakog pojedinačnog programa socijalnog stanovanja posebno propisuje uslove i merila za rešavanje stambenih potreba domaćinstava iz st. 1, 2. i 3 ovog člana, u skladu sa uslovima i merilima iz odgovarajućeg dokumenta Vlade.

Uslovi i merila iz st. 2. i 3. ovog člana propisuju se u skladu sa merama i politikama definisanim u strateškim dokumentima Republike Srbije i u cilju podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja i ukupnog razvoja Republike Srbije.

Član 11.

Radi obezbeđivanja uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja, kao i obezbeđivanja i korišćenja sredstava za namene utvrđene ovim zakonom, Vlada će osnovati Republičku agenciju za stanovanje (u daljem tekstu: Agencija).

Na osnivanje i pravni položaj Agencije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne agencije.

Saglasnost na akt kojim se utvrđuju visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.

Član 12.

Agencija, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom, obavlja poslove koji se odnose na: upravljanje sredstvima namenjenim za socijalno stanovanje; izradu dugoročnih, srednjoročnih i godišnjih programa rada Agencije; pripremu modela finansiranja programa socijalnog stanovanja; izbor programa socijalnog stanovanja koji ispunjavaju uslove za finansiranje; kontrolu namenskog korišćenja sredstava sa stanovišta ostvarivanja ciljeva i zadataka razvoja socijalnog stanovanja; pružanje stručne pomoći i tehničke podrške u izradi i realizaciji programa socijalnog stanovanja; organizovanje stručnih aktivnosti na izradi normativa i drugih dokumenata koji unapređuju delatnost Agencije; druge zadatke i poslove od značaja za rad Agencije.

Član 13.

Obezbeđivanje, odnosno pribavljanje, upravljanje i davanje u zakup stanova namenjenih za socijalno stanovanje, kao i upravljanje izgradnjom stanova sa mogućnošću sticanja svojine putem prodaje pod neprofitnim uslovima mogu obavljati neprofitne stambene organizacije.

Neprofitna stambena organizacija može da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana ako je upisana u odgovarajući registar za obavljanje te vrste poslova i ako je upisana u poseban registar neprofitnih stambenih organizacija koje vodi ministarstvo nadležno za stambene poslove.

Neprofitne stambene organizacije mogu biti stambene agencije, koje osnivaju jedinice lokalne samouprave, stambene zadruge, osnovane i organizovane u skladu sa zakonom i drugi organizacioni oblici.

U cilju obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, kao i poslova na realizaciji programa za socijalno stanovanje, neprofitna stambena organizacija može konkurisati za dobijanje finansijskih sredstva koja se, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuju za te namene.

Višak prihoda nad rashodima neprofitna stambena organizacija može preneti u narednu godinu za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Neprofitna stambena organizacija dužna je da u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana primenjuje propisane standarde i normative za planiranje, projektovanje, građenje, korišćenje i održavanje stanova za socijalno stanovanje i za korišćenje zemljišta za izgradnju, propisan način određivanja zakupnine i postupak nabavke dobara, usluga i radova u izgradnji stanova, kao i druge propisane uslove.

Vlada bliže propisuje uslove, standarde i normative iz stava 6. ovog člana.

Član 14.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove vodi poseban registar neprofitnih stambenih organizacija.

U registar iz stava 1. ovog člana može da se upiše neprofitna stambena organizacija koja je upisana u odgovarajući registar i koja ima licencu za obavljanje poslova iz člana 13. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: licenca za rad).

Licencu za rad izdaje ministar nadležan za stambene poslove neprofitnoj organizaciji koja ispunjava propisane uslove.

Izdatu licencu za rad ministar nadležan za stambene poslove može rešenjem oduzeti ako utvrdi da neprofitna stambena organizacija ne posluje u skladu sa propisanim uslovima.

Ministar nadležan za stambene poslove bliže propisuje uslove za izdavanje i oduzimanje licence za rad, kao i sadržinu posebnog registra iz stava 1. ovog člana.

Član 15.

Radi obezbeđivanja uslova za socijalno stanovanje, korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom i pripreme godišnjeg programa, korišćenje preostalih sredstava solidarne stambene izgradnje, jedinice lokalne samouprave mogu da osnuju neprofitnu stambenu organizaciju (u daljem tekstu: stambena agencija).

U rad organa stambene agencije na lokalnom nivou uključiće se obavezno zastupnici reprezentativnih sindikata.

Član 16.

Stambena agencija:

1) prikuplja podatke potrebne za izradu i utvrđivanje stambene politike lokalne samouprave (snimanje i analiza postojećeg stambenog fonda i stambenih potreba i dr.);

2) upravlja projektima izgradnje stanova za socijalno stanovanje za izdavanje u zakup na određeno vreme, bez mogućnosti otkupa ili kupovine, odnosno bez mogućnosti sticanja svojine putem kupovine;

3) upravlja izgradnjom stanova za prodaju pod neprofitnim uslovima i ugovara prodaju tih stanova;

4) izrađuje programe za realizaciju utvrđene stambene politike lokalne samouprave;

5) vrši upravljanje u vezi sa korišćenjem i održavanjem stanova za socijalno stanovanje koji se izdaju pod zakup (naplata zakupnine, otplata kredita prema Agenciji i drugim zajmodavcima, organizovanje poslova održavanja stanova i dr.);

6) obavlja poslove koji se odnose na izbor stanova za socijalno stanovanje, ugovaranje zakupa i kupovine stanova, naplate zakupnine, u saradnji sa institucijama socijalne zaštite i organima lokalne samouprave;

7) razvija nove programe finansiranja socijalnog stanovanja i podstiče partnerski odnos između javnog i privatnog sektora u oblasti socijalnog stanovanja;

stara se da najmanje 10% stanova namenjenih za socijalno stanovanje bude izgrađeno u skladu sa standardima pristupačnosti objekata od javnog interesa propisanih propisima koji uređuju oblast izgradnje i planiranja;

9) obavlja i druge poslove u oblasti stanovanja od značaja za opštinu.

Član 17.

Sredstva za osnivanje i rad stambene agencije obezbeđuju se iz:

1) budžeta jedinice lokalne samouprave po osnovu prihoda od zakupa stanova iz programa socijalnog stanovanja i zakupa stanova u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave;

2) donacija;

3) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

4) kreditnih sredstava odobrenih od strane Agencije;

5) primanja od zaduživanja prema međunarodnim institucijama za finansiranje socijalnog stanovanja;

6) sredstava od otplate kredita za raspodeljene stanove solidarnosti ako aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave nije drukčije određeno;

7) sopstvenih sredstava;

drugih izvora u skladu sa zakonom.

Član 18.

Stanovi za socijalno stanovanje pribavljeni sredstvima obezbeđenim u skladu sa članom 8. koji se daju u zakup, ne mogu se otkupljivati, niti davati u trajno vlasništvo.

Korisnici stanova za socijalno stanovanje ne mogu davati u podzakup ili otuđivati stan za socijalno stanovanje na koji su stekli pravo u skladu sa ovim zakonom.

Član 19.

Sve podzakonske akte neophodne za sprovođenje ovog zakona doneće Vlada na predlog ministarstva nadležnog za stambene poslove u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

text preuzet sa sajta: www.yu-build.rs

Na osnovu člana 185. stav 6. i člana 196. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), Ministar životne sredine i prostornog planiranja donosi pravilnik o: kriterijumima za određivanje naknade u postupcima legalizacije, kriterijumima za objekte za koje se ne može naknadno izdati građevinska dozvola, kao i o sadržini tehničke dokumentacije i sadržini i načinu izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije. (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 89 od 2. novembra 2009)

I. UVODNA ODREDBA

Član 1.  Ovim pravilnikom bliže se propisuju: kriterijumi za utvrđivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte do 100 m 2, objekte izgrađene iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave; kriterijumi za objekte, odnosno delove objekta izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju za koje se ne može naknadno izdati građevinska dozvola; način izrade i sadržina tehničke dokumentacije propisane za postupak legalizacije; način izrade i sadržina projekta izvedenog objekta, kao i sadržina i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.

II. NAKNADA ZA UREĐIVANJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA

Član 2.  Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte do 100 m 2 utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, položaja lokacije, namene objekta, neto površine objekta i vremena zaključenja ugovora o uređivanju građevinskog zemljišta kojim se uređuje i plaćanje naknade u postupku legalizacije.

Naknada iz stava 1. ovog člana umanjuje se za 60% u odnosu na visinu naknade, koju propisuje jedinica lokalne samouprave, za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se ugovor o uređivanju građevinskog zemljišta zaključi do 31. decembra 2010. godine.

Po isteku roka iz stava 2. ovog člana jedinica lokalne samouprave propisuje visinu naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja (u daljem tekstu: Zakon) i opštim aktima jedinice lokalne samouprave, kojima se uređuju merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.

     Umanjenje naknade iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na poslovni prostor ili drugi prostor koji je izgrađen bez građevinske dozvole i koji se nalazi u porodičnom stambenom objektu površine do 100 m 2, a ne koristi se za stanovanje.

III. KRITERIJUMI ZA OBJEKTE, ODNOSNO DELOVE OBJEKTA IZGRAĐENE BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA KOJE SE NE MOŽE NAKNADNO IZDATI GRAĐEVINSKA DOZVOLA

Član 3.  Za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole ne može se naknadno izdati građevinska dozvola, ako taj objekat do dana stupanja na snagu Zakona nije ukrovljen, ako nije postavljena spoljna stolarija i ako nisu izvedeni razvodi unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole ne može se naknadno izdati građevinska dozvola, ako na tim objektima nisu izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom (objekat ne poseduje noseće elemente: temelj, zidove ili armirano betonske zidove sa armirano betonskom tavanicom), odnosno na kojima nisu izvedeni završni radovi (fasaderski, podopolagački, stolarski i sl.).

Član 4.  Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje ili na zemljištu izuzetno nepovoljnom za građenje, a podnosilac zahteva nije obezbedio odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan i da ne ugrožava stabilnost terena.

U postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za legalizaciju, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti na nesporan način utvrdi činjenicu iz stava 1. ovog člana, a ako postoji sumnja da se radi o zemljištu nepovoljnom ili veoma nepovoljnom za izgradnju moraju se pribaviti odgovarajući dokazi (izveštaji, grafički prilozi planskog dokumenta sa označenim površinama - tlom koje je nepovoljno za izgradnju, inženjersko-geološki izveštaji i sl.).

Član 5.  Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta.

U postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za legalizaciju, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti na nesporan način utvrdi činjenicu iz stava 1. ovog člana, a ako postoji sumnja da se radi o takvom objektu, službeno lice odgovarajuće struke, koje je zaposleno u nadležnom organu koji rešava po zahtevu za legalizaciju, po izvršenom uvidu na licu mesta sačinjava zapisnik o ovoj činjenici.

Zapisnik o izvršenom uviđaju na licu mesta sadrži naročito: podatke o nadležnom organu, podatke o licu koje vrši uviđaj (ime, prezime, stručna sprema, odnosno zvanje i položaj u nadležnom organu), datum vršenja uviđaja, broj podnetog zahteva za legalizaciju (osnovni podaci o vlasniku i objektu), podatke o tome ko prisustvuje uviđaju i u kom svojstvu, opis objekta (osnovni podaci o ugrađenom materijalu i stanju na dan vršenja uviđaja), kao i druge činjenice koje mogu biti od uticaja u postupku legalizacije.

Zapisnik iz stava 2. ovog člana potpisuje službeno lice koje je izvršilo uviđaj, kao i sva druga lica koja su prisustvovala uviđaju.

Zapisnik o izvršenom uviđaju na licu mesta priključuje se spisima predmeta za legalizaciju i predstavlja dokazno sredstvo u postupku odlučivanja po zahtevu za legalizaciju.

Član 6.  Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina za koje se utvrđuje javni interes u skladu sa zakonom o eksproprijaciji, osim ako je taj objekat u funkciji javne namene.

Kao zemljište koje je planirano za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina smatra se zemljište koje je važećim planskim dokumentom određeno za tu namenu, u skladu sa odredbama Zakona.

Član 7.  Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni u zoni zaštite Ia stepena prirodnog dobra, odnosno u prvoj zoni zaštite kulturnog dobra, u skladu sa zakonom.

Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole u Ib stepena i drugoj zoni zaštite prirodnog dobra, u skladu sa zakonom, za koje je predviđena obavezna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno objekti utvrđeni Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 114/08) ne mogu biti predmet legalizacije.

Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine ne mogu biti predmet legalizacije, ako nadležni organ, odnosno organizacija koja se bavi poslovima zaštite kulturnih dobara, po zahtevu organa nadležnog za poslove legalizacije, ne utvrdi mogućnost legalizacije predmetnog objekta sa aspekta zaštite kulturnog dobra.

IV. SADRŽINA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I PROJEKTA IZVEDENOG OBJEKTA

Član 8.  Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole, zavisno od vrste i namene objekta, podnosi se dokumentacija propisana Zakonom.

Kao porodični stambeni objekat do 100 m 2 površine, smatra se i pojedinačni stan u stambenoj zgradi do 100 m 2 površine, a odnosi se na bruto razvijenu građevinsku površinu u skladu sa članom 2. tačka 12. Zakona.

Stambeni objekat sa više stanova, u smislu Zakona, jeste stambeni objekat koji se sastoji od dva ili više stanova.

Član 9.  Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole podnosi fotografija objekta, dostavljaju se četiri fotografije koje mogu biti u boji ili crno-bele, minimalnih dimenzija 100dž150 mm koje prikazuju izgled objekta sa ulične, dvorišne i bočnih strana.

Ako se zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole odnosi na rekonstrukciju postojećeg objekta, dostavljaju se i fotografije koje prikazuju rekonstruisani deo objekta (spolja i iznutra).

Član 10.  Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole podnosi tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja, on obavezno sadrži geodetski snimak objekta izrađen na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom građevinskom površinom u osnovi objekta.

Sadržina geodetskog snimka zavisi od vrste objekta koji je predmet legalizacije.

Geodetski snimak objekta iz stava 1. ovog člana izrađuje se na kopiji plana parcele, koji nije stariji od šest meseci i sadrži naročito: ucrtan objekat sa iskazanom bruto razvijenom građevinskom površinom u osnovi objekta, najmanje dve tačke prednje fasade objekta (Gauss-Krugerov koordinatni sistem), položaj susednih objekata i sl.

Pored obavezne sadržine propisane Zakonom, tehnički izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i tehnički opis.

Tehnički opis sadrži:

1) naziv, odnosno ime i prezime i adresu investitora, ime i prezime lica koje je sačinilo tehnički izveštaj, sa podacima o posedovanju i broju lične licence;

2) opis lokacije objekta sa potrebnim urbanističkim odrednicama (broj katastarske parcele na kojoj se nalazi objekat koji je predmet legalizacije, ulica i kućni broj objekta, bruto razvijena građevinska površina objekta i objekta u osnovi, neto korisna površina objekta, broj etaža - spratnost objekta, visina objekta, namena objekta, kao i arhitektonski opis objekta sa strukturom, namenom prostora i specifikacijom posebnih fizičkih delova objekta);

3) opis stanja konstrukcije sa zaključkom o uočenom kvalitetu izvršenih radova, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti;

4) opis i stanje instalacija vodovoda i kanalizacije, kao i način priključenja na spoljnu mrežu;

5) opis i stanje elektroinstalacija, kao i dokaz o priključenju objekta na spoljnu mrežu, odnosno dokaz o postojanju brojila;

6) opis i stanje instalacija za grejanje, tip grejanja (etažno, daljinsko i sl.), kao i način priključenja na spoljnu mrežu;

7) skica i tabelarni prikaz površina za svaki nivo po funkcionalnim jedinicama (jasno odvojiti i naznačiti stambeni prostor, poslovni prostor, zajedničke prostorije, proizvodni prostor i sl.).

izjavu o stepenu završenosti i upotrebljivosti objekta.

Član 11.  Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole podnosi zapisnik o izvršenom veštačenju o tehničkoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, on obavezno sadrži specifikaciju posebnih fizičkih delova objekta i geodetski snimak objekta izrađen na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom građevinskom površinom u osnovi objekta i neto korisnom površinom.

Sadržina geodetskog snimka zavisi od vrste objekta koji je predmet legalizacije.

Pored obavezne sadržine propisane Zakonom i sadržine propisane članom 10. ovog pravilnika koji se odnosi na tehnički izveštaj, zapisnik iz stava 1. ovog člana sadrži i podatke o uslovima fundiranja, podatke o klimatskoj zoni i zoni seizmičnosti, podatke o ugrađenim materijalima, podatke o stepenu završenosti objekta i uočenom kvalitetu izvršenih radova, sa posebnim osvrtom na stanje konstrukcije, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti.

Ako je predmet legalizacije objekat komunalne infrastrukture ili podzemni linijski infrastrukturni objekat, zapisnik iz stava 1. ovog člana sadrži obavezno i druge podatke koji su karakteristični za tu vrstu objekata (izvod iz katastra podzemnih instalacija, snimak trase postojećeg voda i sl.).

Zapisnik iz stava 1. ovog člana, za objekte iz čl. 189. i 190. Zakona izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Izjavu o stepenu završenosti, tehničkoj ispravnosti i upotrebljivosti objekta potpisuje odgovorni projektant, odnosno drugo ovlašćeno lice zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo zapisnik iz stava 1. ovog člana.

Član 12.  Kada se u postupku utvrđivanja o mogućnostima legalizacije utvrdi da su se stekli uslovi za legalizaciju, pre upućivanja obaveštenja iz člana 195. Zakona podnosiocu zahteva za legalizaciju, nadležni organ je dužan da od organa, odnosno organizacije koja uređuje građevinsko zemljište pribavi i podatak o visini naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za taj objekat.

Po dobijanju podatka o visini naknade za objekat, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva da postoji mogućnost legalizacije, kao i o visini naknade koju je dužan platiti.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana predstavlja osnov za zaključivanje ugovora sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.

Član 13.       Projekat izvedenog objekta sadrži opšti, tekstualni i grafički deo.

Član 14.  Opšti deo projekta izvedenog objekta sadrži:

1) naslovnu stranu sa nazivom i lokacijom objekta, nazivom projekta i datumom izrade, nazivom (ili imenom) i adresom investitora, nazivom i adresom privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo tehničku dokumentaciju;

2) podatke o investitoru, vrsti objekta, mestu gradnje (katastarska parcela, katastarska opština), godini izgradnje objekta, projektantu (izvod iz registra privrednih subjekata i licenca odgovornog projektanta) i građevinskoj vrednosti objekta.

Član 15.  Tekstualni deo projekta sadrži tehničke izveštaje o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjem uređenju.

Član 16.  Tehnički izveštaj o stanju objekta sadrži:

1) opis konstruktivnog sistema;

2) podatke o uslovima fundiranja;

3) podatke o klimatskoj zoni i zoni seizmičnosti;

4) podatke o ugrađenim materijalima;

5) podatke o stepenu završenosti objekta i uočenom kvalitetu izvršenih radova, sa posebnim osvrtom na stanje konstrukcije, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti.

Član 17.  Ako su instalacije u objektu izvedene prema izdatim uslovima, odnosno saglasnostima ili ugovoru sa javnim preduzećem, odnosno nadležnim organom, ne prilaže se projekat tih instalacija.

Ispravnost izvršenih radova verifikuje se izveštajima urađenim od strane ovlašćenih privrednih društava ili drugih pravnih lica.

Član 18.  Izveštaj o stanju postojeće infrastrukturne mreže sadrži način priključenja sa dokazom o ispunjenosti uslova izdatih od nadležnih organizacija, odnosno privrednih subjekata.

Član 19.  Grafički deo projekta sadrži situacioni plan, osnove temelja, svih nivoa i krova, karakteristične preseke i potrebne izglede objekta.

Član 20.  Situacioni plan, pored elemenata utvrđenih u članu 118. stav 2. Zakona, koji se odnose na situaciono rešenje sadrži i oznaku katastarske parcele na kome se objekat nalazi, oznake susednih katastarskih parcela, položaje objekata na susednim parcelama, prikaz položaja parcele prema stranama sveta, interne pešačke i kolske saobraćajnice, položaj mesta priključaka, trase podzemnih instalacija i apsolutne visinske kote.

Situacioni plan izrađuje, u odgovarajućoj razmeri, odgovorni projektant na osnovu geodetskog snimka parcele urađenog od ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar za obavljanje poslova premera.

V. SADRŽINA I NAČIN IZDAVANJA GRAĐEVINSKE I UPOTREBNE DOZVOLE

Član 21.  Građevinska dozvola izdaje se na zahtev vlasnika objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole (u daljem tekstu: vlasnik objekta).

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole sadrži:

1) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta;

2) podatke o objektu za čiju se izgradnju traži izdavanje odobrenja za izgradnju (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni, gabaritu, spratnosti i dr.);

3) oznaku lokacije (katastarska parcela, ulica i broj) na kojoj je objekat izgrađen, odnosno rekonstruisan;

4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev.

Član 22.  Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se:

1) obaveštenje iz člana 195. stav 5. Zakona;

2) dokazi iz čl. 188, 189. i 191. Zakona, zavisno od vrste objekta;

3) projekat izvedenog objekta u tri primerka, za objekte iz člana 192. Zakona;

4) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu;

5) dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.

Za izdavanje građevinske dozvole za objekte izgrađene iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ne podnosi se dokaz iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

Član 23.  Građevinska dozvola izdaje se rešenjem u roku od 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Dispozitiv rešenja iz stava 1. ovog člana, pored podataka propisanih zakonom, sadrži:

1) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje građevinska dozvola sa naznakom sedišta, odnosno adrese;

2) podatke o objektu čija izgradnja je završena bez građevinske dozvole, koji ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni i dr.) gabaritu, spratnosti, neto i bruto građevinskoj površini i oznakom lokacije na kojoj se nalazi (katastarska parcela, katastarska opština, ulica i broj);

3) naziv privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koji su izradili projekat izvedenog objekta i ime odgovornog projektanta za objekte iz člana 192. Zakona;

4) konstataciju da je dokumentacija iz čl. 188, 189. i 191. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli.

Član 24.  Kada je predmet legalizacije objekat iz člana 189. Zakona, osim proizvodnih objekata, nadležni organ izdaje građevinsku dozvolu za objekat, a po pravnosnažnosti tog rešenja izdaje pojedinačna rešenja, po zahtevima vlasnika na posebnim fizičkim delovima objekta.

Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta za objekat plaća se sukcesivno, kroz plaćanje naknade prilikom izdavanja pojedinačnih rešenja o građevinskoj dozvoli za posebne fizičke delove objekta.

Član 25.  Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu, uručuje dva primerka rešenja vlasniku objekta, jedan primerak dostavlja nadležnom inspekcijskom organu, a osnovne podatke iz rešenja (vlasniku objekta, objektu, broju i datumu rešenja i dr.) unosi u spisak - pregled izdatih građevinskih dozvola.

Jedan primerak rešenja i dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim prilozima zadržava organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 26.  Kad organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat čija je izgradnja završena bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, građevinsku i upotrebnu dozvolu, organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju može izdati jednim rešenjem.

VI. ZAVRŠNA ODREDBAČlan 27.  

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Broj 110-00-00137/2009-07

U Beogradu, 29. oktobra 2009. godine

Ministar, Oliver Dulić, s.r.

Tekst preuzet sa sajta: www.yu-build.rs

("Službeni glasnik RS", br. 4/2010 i 26/2010) Na osnovu člana 201. tačka 11) Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/09 - ispravka), Ministar životne sredine i prostornog planiranja donosi Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole.

Član 2

.Građevinska dozvola se izdaje na zahtev investitora koji namerava da gradi, rekonstruiše, odnosno dogradi objekat (u daljem tekstu: investitor). Zahtev za izdavanje građevinske dozvole sadrži:

1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora;

2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni, gabaritu, spratnosti, ukupna površina, predračunska vrednost objekta i dr.);

3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata, odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje - lokacije na kojoj se objekat nalazi;

4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev.

U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu, zahtev sadrži i podatke o planiranim fazama građenja i konačnom roku završetka radova.

Član 2a

Građevinska dozvola koja se izdaje posebno za izvođenje pripremnih radova za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), kao i za objekte bruto razvijene građevinske površine preko 800m2, sadrži:

1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora;

2) podatke o pripremnim radovima čije se izvođenje odobrava (građenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova; obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i druge radove kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, saniranje terena i obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora i dr.);

3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se odobrava izvođenje pripremnih radova, odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje - lokacije na kojoj se objekat nalazi;

4) podatke o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev.

Građevinska dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem, u skladu sa Zakonom, na zahtev investitora.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje pripremnih radova, koji sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, investitor prilaže rešenje o lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvođenje pripremnih radova, u tri primerka, sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, u skladu sa Zakonom.

Član 2b

Građevinska dozvola koju izdaje jedinica lokalne samouprave za izgradnju zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2, na osnovu lokacijske dozvole kojom je predviđena fazna izgradnja, sadrži podatke o fazama (u daljem tekstu: etape) na koju se odnosi građevinska

dozvola.

Građevinska dozvola za prvu etapu izgradnje zgrade iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o: konstrukcije zgrade zaključno sa krovom; instalaterskim radovima koji se moraju izvesti u ovoj etapi (delovi instalacija ispod temeljne konstrukcije, drenaža i druge slične instalacije, kao i gromobranska instalacija u konstrukciji); a po potrebi i radove na obezbeđenju iskopa temeljne jame, susednih objekata i stabilnosti terena, kao i obavezu investitora da radove

završi u roku koji odredi nadležni organ i mogućnosti da se taj rok produži za najviše šest meseci, zavisno od vrste, namene i površine zgrade, tehnologije građenja, kao i mesta gde se ista nalazi.

Građevinska dozvola za drugu etapu izgradnje zgrade iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o preostalim radovima, koji nisu obuhvaćeni prvom etapom građenja, u cilju završetka izgradnje zgrade, kao i radove na uređenju slobodnih prostora na predmetnoj parceli.

Građevinske dozvole iz st. 2. i 3. ovog člana izdaju se rešenjem, na zahtev investitora koji namerava da gradi zgradu iz stava 1. ovog člana.

Građevinska dozvola iz stava 2. ovog člana izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Građevinska dozvola iz stava 3. ovog člana izdaje se po pravnosnažnosti građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje objekta, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Član 2v

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje zgrade iz člana 2b. ovog pravilnika, pored podataka iz člana 2. stav 2. Pravilnika, sadrži i podatke o: rešenju konstrukcije zgrade; izolaterskim radovima i radovima na instalacijama (vodovoda i kanalizacije, mašinskih i elektro instalacija) koji se iz tehnoloških razloga moraju izvesti u ovoj etapi izgradnje; po potrebi, izvođenju radova na rušenju i izmeštanju postojećih objekata i instalacija; obezbeđenju temeljne jame i stabilnosti terena i zaštiti susednih objekata, ako je to utvrđeno lokacijskom dozvolom.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije navedene u članu 3. stav 1. Pravilnika, podnosi se i glavni arhitektonski projekat za prvu etapu izgradnje zgrade, u tri primerka, glavni projekat konstrukcije zgrade i glavni projekat instalacija (vodovoda i kanalizacije, mašinskih instalacija i elektro instalacija), a po potrebi i glavni projekat uklanjanja postojećeg objekta i instalacija, obezbeđenja temeljne jame, stabilnosti terena i zaštite susednih objekata, kao i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.

Član 2g

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za drugu etapu izgradnje zgrade iz člana 2b. ovog pravilnika, koji se podnosi najkasnije u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o izdavanju građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje, pored podataka iz člana 2. stav 2. Pravilnika, sadrži i podatke o radovima i instalacijama koji nisu obuhvaćeni prvom etapom izgradnje, a koji se odnose na preostale građevinske radove, građevinsko-zanatske radove, na

instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije, mašinske instalacije (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), podatke o liftovima i eskalatorima, podatke o zaštiti od požara i uređenju slobodnih prostora na parceli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije navedene u članu 3. stav 1. Pravilnika, podnosi se i glavni arhitektonsko-građevinski projekat za drugu etapu izgradnje, u tri primerka, glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije, glavni projekat elektro instalacija, glavni projekat mašinskih instalacija (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), glavni projekat liftova i eskalatora, glavni projekat zaštite od požara i glavni projekat uređenja slobodnih prostora na predmetnoj parceli.

Član 3.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), i to:

1) lokacijska dozvola;

2) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu;

3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta;

4) dokaz o uplati administrativne takse.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina podnosi se, pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, i izveštaj revizione komisije iz člana 132. Zakona.

Član 4.

Građevinska dozvola se izdaje rešenjem, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Dispozitiv rešenja iz stava 1. ovog člana, pored podataka propisanih zakonom, sadrži:

1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora kome se izdaje građevinska dozvola sa naznakom sedišta, odnosno adrese;

2) podatke o objektu čija se izgradnja, odnosno rekonstrukcija ili dogradnja dozvoljava, odnosno na kome se radovi izvode sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni i dr.), gabaritu, spratnosti i oznakom lokacije na kojoj se gradi, odnosno nalazi (katastarska parcela);

3) naziv privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koja je izradila glavni projekat i ime odgovornog projektanta;

4) podatke o postojećem objektu koji se ruši ili rekonstruiše radi građenja;

5) rok u kome je investitor dužan da otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova sa napomenom da po isteku tog roka prestaje važnost izdate građevinske dozvole;

6) konstataciju da je glavni projekat i lokacijska dozvola sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli;

7) konstataciju da je investitor dužan da osam dana pre početka građenja objekta podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu i nadležnom građevinskom inspektoru prijavu početka izvođenja radova, sa podacima i dokazima propisanim Zakonom i ovim pravilnikom.

U obrazloženju rešenja, pored propisanih podataka, unose se i podaci o sadržini i vrsti tehničke dokumentacije koju je investitor priložio uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole (projekti, crteži, mišljenja, saglasnosti, rešenja i dr.).

Član 5.

Na svim primercima glavnog projekta (koricama projekta, crtežima i sl.) koji su propisno kompletirani i zapečaćeni u skladu sa posebnim propisom, nadležni organ koji je doneo rešenje o građevinskoj dozvoli, stavlja pečat organa sa naznakom broja rešenja kojim je izgradnja dozvoljena i datumom njegovog donošenja i potpisom ovlašćenog lica. Jedan primerak građevinske dozvole i glavni projekat sa svim prilozima, odnosno originalni primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, zadržava organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole radi trajnog čuvanja.

Član 6

.Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru, jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta, jedan primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi objekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina, a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru, objektu, broju i datumu rešenja - građevinske dozvole, roku važnosti građevinske dozvole i dr.) unosi u spisak - pregled izdatih građevinskih dozvola.

Član 7.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadržini prijave početka izvođenja radova ("Službeni glasnik RS", broj 60/03).

Član 8.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Broj 110-00-00017/2010-07

U Beogradu, 21. januara 2010. godine

Ministar

Oliver Dulić, s.r.__

Tekst preuzet sa sajta www.yu-build.rs

Ričard Mejer

28. sep 2009

.

Niko mi do sada nije tražio boju

„U maju sam bio u Kini”, počinje ekskluzivnu priču za DaNS dobitnik Prickerove nagrade za arhitekturu 1984. Ričard Mejer i odmah zatim dodaje „Iz prve ruke sam mogao da vidim sve što se izgradilo, a što je bilo objavljeno u svoj svetskoj štampi”.

Kakvi su Vam utisci sa putovanja?

Sve što je tamo nekada postojalo razrušeno je. Jednostavno zbrisano. A sve ono što je novo izgrađeno neće trajati ni deset godina.

Trebamo li se plašiti takvih pojava u budućnosti?

U Kini skoro da nema mesta koje je ostalo onakvo kakvim ga pamtimo od ranije, samo auto-putevi i zgrade razbacane oko njih. Iskreno se nadam da će se taj proces što pre zaustaviti i da se neće raširiti svuda po svetu.

Ričard Mejer, jedan od najcenjenijih arhitekata današnjice, rodio se 12. oktobra u Nju Džersiju pre 74 godine. Diplomirao je arhitekturu na Univerzitetu „Kornel” u Itaki (1957), a svoju predavačku praksu započeo je na „Kuper Junion” u Njujorku gde je predavao studentima o arhitekturi deset godina. Potom je predavao i na najprestižnijim fakultetima u Americi, na Prinstonu gde je predavao i Majkl Grejvs sa kojim je Mejer stanovao, ali takođe i na Jejlu, Harvardu itd. Na fakultetu koji je i sam završio, nedavno je na lutriji izabrano 19 studenata svih nivoa studija kojima je pripala čast da prisustvuju Mejerovom predavanju i da sa njim diskutuju o projektima. Na pitanje šta studenti uče od njega, odgovorio je: „Ako studenti mogu bilo šta da nauče od mene, to je zahvalno. Nadam se da vole arhitekturu i ono što rade, kao i da sebe unose u taj posao, jer ovo nije nimalo laka profesija. Potrebno je mnogo vremena, energije i posvećenosti”. Mejer savetuje mlađim arhitektima da rade jedino ono što misle da mogu da urade dobro i da nikada ne prihvataju projekte samo zato što bi ih to moglo dovesti do narednog posla. Mejer je svoju graditeljsku karijeru započeo radeći za projektantsku firmu „Devis, Brodi i Višnevski”. U toj firmi radio je šest meseci, a nakon toga je putovao i upoznavao arhitekturu drugih zemalja. Tokom puta po Evropi (1959), Mejer je pomislio da bi mogao da se pridruži timu arhitekata njegovog velikog uzora Le Korbizjea, kojeg je sreo u Parizu, ali posao nije dobio zbog poznatog Korbizjeovog odbojnog stava prema Amerikancima, izgrađivanog godinama nakon što su njegovi projekti odbijani na konkursima pri kojima su članovi žirija bili američki državljani. Nakon putovanja, Mejer je počeo da radi za „Skidmor, Ovings i Meril”, opet na šest meseci, a nakon toga prešao je kod legendarnog Marsela Brojera, značajnog predstavnika modernizma čije je stvaralaštvo inspirisano produktima Bauhausa i saradnika Valtera Gropijusa. Za njega je radio tri godine kako bi stekao iskustvo i dobio licencu sa kojom bi započeo sopstvenu praksu. Dok je radio za Brojera samostalno je uradio projekat za kuću na plaži ostrva Fajer u Njujorku, a čim je položio ispit za licencu, napustio je Brojera i počeo da radi u svom stanu. Kratko je živeo sa slikarom Frenkom Stelom, sa kojim je učestvovao na konkursu za izgradnju fontane u parku Bendžamina Frenklina u Filadelfiji, izdržavajući se od prodaje slike što je kasnije napustio posvećujući se potpuno projektovanju. Njegov profesor sa „Kornela” Alan Solomon je postao direktor Muzeja Jevreja u Njujorku, te je Mejer za njega radio dizajn izložbe „Nova arhitektura američkih sinagoga”. Mejera su potom angažovali roditelji da im projektuje porodičnu kuću, što je on i učinio potpuno inspirisan radom Frenk Lojda Rajta i njegovom kućom na vodopadu. Porodična kuća Mejer bila je predstavljena u stručnim publikacijama što je svakako dovelo do kasnijih porudžbina projekata za kuću porodice Smit u Darienu (1965-67) i kuću porodice Hofman u istočnom Hemptonu (1966-67).

Da li bi arhitekti kojima se divite i koji su Vam bili uzor, Frenk Lojd Rajt, Le Korbizje i Alto, ali i graditelji koji su dosegli vrhunac barokne arhitekture Rima, Boromini i Bernini, bili ponosni na Vaš rad?

Stvarno ne znam da li bi bili ponosni ili ne, ali ono što znam jeste da su njihova dela bila veoma značajna za moje obrazovanje i da ih svakako doživljavam kao divove u profesiji.

Mejer se od 1969. sastajao sa grupom CASE (Conference of Architects for the Study of the Environment) koja je organizovala skup u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku čiji je posredan ishod bilo objavljivanje knjige „Petorica arhitekata” 1972. u kojoj su predstavljeni radovi petorice njujorških stvaralaca: Pitera Ajzenmana, Majkla Grejvsa, Čarlsa Guatmija, Džona Hejdaka i Ričarda Mejera. Od tada poznati kao „njujorška petorka” zalagali su se za oživljavanje oblika ranog internacionalnog stila i njegove bele boje. Mejer je u publikaciji predstavljen sa dva jednoporodična stambena objekta - kućama Smit i Salcman (1967-69). „Njujorška petorka” dobijala je na ugledu kod klijenata, ali je svaki od arhitekata krenuo svojim profesionalnim putem. Mejer koji nikada ne bi projektovao zatvor ni benzinsku pumpu, jer o tome nema šta da kaže, projektovao je Razvojni centar Bronks (1970-77), kuću Meidman (1971-76), Teološki centar Hartford (1978-81), kuću •ovaniti u Pitsburgu (1979-83), Muzej umetnosti u Atlanti (1980-83), Umetnički centar „Des Moines” (1982-84) u Ajovi, Bridžport centar (1984-89), kuću Grota u Nju Džersiju (1985-89), kuću Rašovski u Dalasu (1991-96), Muzej televizije i radija na Beverli Hilsu (1994-96), zgradu Suda „Sandra Dej O’Konor” u Feniksu (1994-2000), zgradu tehnologije Univerziteta „Kornel” (2001-07), itd. Kaže Mejer da danas i loša arhitektura može izgledati dobro ako se prikaže kompjuterom i upozorava da se do ideje ne dolazi manipulacijom linija.

Poznat je Vaš stav da savremena tehnologija u praksi pre služi pravljenju slika nego pravljenju dobre arhitekture. Ima li danas crtež rukom nekog značaja za Vas?

I dalje više volim da crtežom prođem početne faze projektovanja, ali niko to više ne želi da radi. Sve odmah ide na računar i na žalost morate da crtate iznova da bi ste dobili pravi prikaz na računaru. Mislim da su nova softverska rešenja zapanjujuća, ali ako se ne vežba ruka to vodi do gubitka razumevanja razmere i veza. Nije to samo zbog crteža, zbog njega samog, nego najviše zbog razumevanja značenja linije. (Mejer je 2003. bio konsultant za dizajn nekoliko zgrada koje su se pojavile u kompjuterskoj igri „SimCity4”, prim.aut.)

Evropa nije uvek mogla da prepozna kao kvalitetnu Mejerovu arhitekturu strogih geometrijskih formi pa ga je često ostavljala bez nagrada na najznačajnijim konkursima kao što su bila tri u Francuskoj: konkurs za Operu „Bastilja” u Parizu (1983), veliki međunarodni konkurs za Park „La Vilet” (1982) na kojem je pobedio Bernar Čumi sa konceptom tri arhetipska prostorna elementa: tačke, linije i površine i konkurs za projekat Nacionalne biblioteke Francuske (1989) kada je Mejer izrazio nezadovoljstvo pobedom Dominika Peroa i njegove manje uspele „predsedničke arhitekture”. Međutim, značajan deo Mejerovih objekata izgrađeni su u Evropi i mnogi od njih reperi su gradova u kojima se nalaze: Muzej dekorativnih umetnosti u Frankfurtu na Majni (1979-85), Turistički informativni centar, galerija, kafe i sala za sastanke na centralnom trgu u Ulmu u Nemačkoj (1986-93), Gradska kuća i gradska biblioteka u Hagu (1986-95), Muzej savremenih umetnosti u Barseloni (1987-95), sedište „Kanala +” u Parizu (1988-92), Banka „Hipoluks” u Luksemburgu (1990-93), muzej za Burdinu kolekciju u Baden Badenu (2001-04), ECM toranj u Pragu (2004-07), itd.

Da li ima razlike u Vašoj arhitekturi u Evropi i SAD?

Kontekst je drugačiji. U Americi je više prostora, više otvorenosti. U Evropi većina projekata je u gradskom jezgru čiji je kontekst u vezi sa istorijom i politikom. Trenutno stanje u arhitekturi je takvo da projektima u Evropi treba mnogo više vremena da se realizuju i obično se mnogo više komentarišu tokom procesa.

A razlika između klijenata u Americi i Evropi?

U SAD klijenti su više individualni, privatni klijenti, dok su u Evropi naručioci poslova institucije.

Vatikan je nedavno sproveo pozivni konkurs za izgradnju crkve u predgrađu Rima na kojem je Mejer odneo pobedu nad Andom, Kalatravom, Ajzenmanom i Gerijem. Za izgradnju Jubile crkve (1996-2003) korišćen je isti beton kao i za izgradnju čuvenog sportskog objekta (1958-59) arhitekte Pjera Luiđija Nervija. U Rimu je Mejer gradio i Muzej „Ara Pacis” (1995-2006) o čemu je pisano u DaNS-u odmah nakon njegovog otvaranja (Ilija Gubić, Muzej „Ara Pacis”: Ričard Mejer u Rimu, DaNS br. 55). Danas, dve godine nakon što je završen izbora za gradonačelnika Rima i dve godine nakon što je Muzej „Ara Pacis” otvoren za javnost, u Rimu se i dalje vode velike polemike o tome da li muzej treba srušiti. Kao što je svojevremeno i pisano u DaNS-u jedno od glavnih obećanja tadašnjeg kandidata, a današnjeg gradonačelnika Rima, bilo je da će srušiti muzej američkog arhitekte što je danas označeno kao prioritet gradskih vlasti. To je prvi objekat savremene arhitekture u istorijskom delu Rima izgrađen nakon vladavine Musolinija.

Da li čitate kritike o svojoj arhitekturi? Pratite li sudbine objekata i posećujete li ih?

Da, Stvarno je predivno posetiti Ateneum i Geti centar i videti da oni i dalje izgledaju isto kao i onoga dana kada su otvoreni.

Geti centar (Aleksandar Kovjanić, Los Anđeles: Geti centar, DaNS br. 56), tvrde mnogi, najbolje je delo Mejera, a svakako delo koje mu je donelo svetsku slavu još od momenta kada je odabran za arhitektu 1984. odmah nakon što je proglašen za dobitnika Prickerove nagrade u svojoj pedesetoj godini. Selekcioni proces za arhitektu Geti centra trajao je više od godinu dana. Izbor je sa 110 arhitektonskih studija sužen na 33 od kojih je u najužem izboru ostalo devet, među kojima su bili i Fumihiko Maki, I. M. Pei, Džejms Stirling i Majkl Vilford koga je Departman za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka pri Univerzitetu u Novom Sadu ugostio pre dve godine. Fond koji je nakon smrti osnivača J. Pola Getija 1976. imao budžet od 700 miliona, nakon kupovine zemljišta za izgradnju centra 1983. raspolagao je budžetom od četiri milijarde dolara. Direktor Geti fondacije zahtevao je da objekat bude izgrađen za tri godine, ali se on gradio više od decenije. Budući da kompleks čine objekti od javnih galerija do privatnih radnih soba, Mejer je imao priliku da istražuje odnose između javnog i privatnog, a lokacija kompleksa omogućila mu je da se više bavi temama svetlosti i senke. Na projektu za Geti centar, u Mejerovom timu, radio je 161 arhitekta. Svetao kamen koji je korišćen za Geti centar dopremljen je iz Tivolija na 14 brodova. Poznato je da Mejer za svoju arhitekturu koristi belu boju i da smatra savršenom baroknu manipulaciju svetlom. Arhitektura u beloj boji se lakše čita. Jasnija je njena forma i vidljivija struktura fasadnih površina. Belu boju Mejer uvek koristi, jer se ona konstantno menja u zavisnosti od vremena i okruženja. Mejer kaže da je bela boja najbolji kontrast prirodi i da je oduvek bila sinonim za perfektnost i jasnoću.

Da li imate bilo kakvu kritiku u vezi sa radom arhitekata koji grade objekte u belom?

Radovi Size i Altoa su mnogo više organski, a manje racionalni u nekim slučajevima, ali izuzetno dobro urađeni.

Da li Vam je neko od klijenata tražio boju?

Niko mi do sada nije tražio boju.

Tekst preuzet sa sajta www.dans.org.rs-Drustvo arhitekata Novog Sada